– Па зар је могуће… Колико је прошло?
– Сигурно већ педесет година…
– Да, Да… баш ми је драго што вас видим…. Како сте?
– Добро сам, али још увек не могу да се навикнем на овдашњу годину. Ова планета много брзо кружи око звезде. Готово да осетим на својим сензорима кретања њене покрете.
– Уградили сте их?
– Да. Корисна су справа. Помажу ми поприлично при ноћном лету. Знате сада радим као надзорник луке.
– Лако су вам их уградили?
– Да, са локалном анестезијом…
– Ја никако да се одлучим на њих, још увек се служим са примитивним сигнализаторима. Имате ли проблема са њима ако би сте напустили планету? Морате ли их вадити?
– Не, програмирани су тако да се оријентишу у односу на звезде, тако да немам никаквих проблема. Препоручујем вам ову марку, заиста су одлични, једноставно неможете се изгубити.
– Батерије?
– Не, никако. Користе метаболизам носиоца.
– Сјајно… Како вам је брат? Њега нисам видео још од последњег прелаза комете Орах 4.
– Умро је…
– Штета…
– Зашто.. Одлично се снашао мећу неупокоенима. За неколико месеци имају конгрес, требао би да постане један од комесара. Заиста брзо напредује. Искрено, завидим му. Сналажљив је.
– Баш бих волео да га видим. Сећам се још како је био раслоложен на прослави преласка комете.. Направио је тако добру атмосферу. У његовом друштву никоме није досадно.
– Пренећу му ваше поздраве, ал веома је заузет тако да вам не обећавам да ће то бити ускоро.
– Хвала вам. Нема проблема.
– Свакако доћићемо објица на прославу следећег пролаза Ораха 4, па ће мо се тада видети. Очекујемо вас.
– Да, наравно доћи ћу. То не пропуштам. Још једном, баш ми је драго што сам вас срео.
– И мене. Пријатно, па до виђења.
– Пријатно…