Вечни град
Лежим, попут римских царева
из мојих вена капље крв.
Слива се по белим чаршавима
на хладни мермер подамном.
.
Пред мојим очима
последнја слика мозаика.
Мозаика сатканог
од твог лика.
.
Попут витража,
лик ти је прозрачан,
а светлост нека
зове ме сад.
.
Танани нож,
упрљан крвљу,
стиснут у грчу
прстију мојих.
.
Попут Помпеје
под пепелом,
дах ми се губи
вечним градом.
.
*песма објављена у зборнику ВРАТА ПОНИШАВЉА