Виолина са дна Неретве
.
Негде на дну,
дну Неретве,
лежи једна виолина
притиснута међ каменом.
.
Мога претка виолина,
беше дива!
Виртуозна!
Али неста
једне зиме.
.
Са њом неста
име наше,
загуби се
испод леда.
.
Крв потече
место воде.
.
Гудало се преломило
и до мора допловило
са таласом друговало
тужну причу казивало:
.
О младићу једном лепом
што је свирати само хтео.
Ал душман му живот узе.
.
Крв потече
место нота.
.
Горан Ћурчић
УСНУЛИ ГРОБОВИ
.
.
Кад одемо сви
и ветар завлада
земљом пустом…
.
Кад се последња
свећа угаси
и светлост нестане
са наших огњишта…
.
Кад студен завлада домом
и снегови прекрију
кораке давне…
.
Када сви одемо
ко ће цвеће
на уснуле гробове предака
спустити?
Крчмарице
.
.
Служиш ли још
оно вино
што обара с’ ногу
и враћа у живот?
.
Служиш ли још
oне погледе
што крепе,
буде наде и немире?
.
Служиш ли још
оне осмехе
што греју душе
уморних луталица?
.
Љубиш ли још
оним уснама,
мекшим од облака,
у пијаним ноћима
крај уснулог шанка?
Последњи царевић
Царевићу, млади птићу
царовати никад нећеш.
Ал ни судбу своју клету
дочекати стић не можеш.
.
Док самртно зрно црно
к’ грудма твоим хита.
.
Док душманин са обарачем
у невино дете пуца.
.
Док јецају миле сеје
три сестрице књегињице.
.
У самртном часу твоме
то срдашце биће веће,
од све мржње овог света
од сатане, зла прокелта.
.
Са осмехом ћеш
оца грлити.
Са анђелима у висине
међу сјајне херувиме
вазнеђе се душа твоја
мали птићу
пресветли наш царевићу.
ВИНСКИ ЗДЕНАЦ
. 
У неко доба,
нареди цар
велики силни господар:
да вино потече
низ брда призренских.
.
Са брда и брегова,
мирисних винограда
потече вино
до двора његова.
.
Румене даме,
војводе, кнезови,
славни витези
и страни ћесари,
кушаше вина
из зденца рујнога,
у врту
цара Силнога!
.
Опијаше се госпе и трговци.
Крепише ратници.
Хранише убоги просјаци.
Славише цара
Силнога српског господара.
.
Уз вина рујна
играше коло
У Призрену
над зденцем винским
у царском двору.
Песма објављена у збирци: ”Кад регент у вину пева“
Пијане усне
У једном погледу
у кафанској ноћи
засјала је искра
русног вина.
.
Уз музику виолина
и зној пијанаца,
осетио сам дах
твог кармина.
.
У глуво доба ноћи,
негде у мраку
дворишта крчме,
те твоје усне
модре од вина
биле су љубљене
лажна једина.
.
Пијане усне,
а млада тела.
Додири меки,
а страсти пусте…
.
Мамурна зора
и бол у телу
однеће успомену
на ноћну драгану.
.
.
*песма објављена заједно са песмом БЕРМЕТ у зборнику ТРИЈУНФ ПЕСМЕ И ВИНА
Бермет
Од тада више
не пијем бермет.
Превише слатко,
превише страсно.
.
Ако се не пази
са ким се пије
удара јако,
у груди лево.
.
.
*Песма објављена у зборнику ТРИЈУНФ ПЕСМЕ И ВИНА
Где сам?
.
Вечерас нисам тамо,
мада ме неко можда и нађе.
Тад нек ми јави,
да не лутам.
Ако ме види,
ту где ме нема.
Вечни град
Лежим, попут римских царева
из мојих вена капље крв.
Слива се по белим чаршавима
на хладни мермер подамном.
.
Пред мојим очима
последнја слика мозаика.
Мозаика сатканог
од твог лика.
.
Попут витража,
лик ти је прозрачан,
а светлост нека
зове ме сад.
.
Танани нож,
упрљан крвљу,
стиснут у грчу
прстију мојих.
.
Попут Помпеје
под пепелом,
дах ми се губи
вечним градом.
.
*песма објављена у зборнику ВРАТА ПОНИШАВЉА