Archive for May, 2013

Случак госпође Марковић: ПОСЛЕДЊИ ГРЕХ

Драгољуб Стојковић

Обиман роман који се не испушта из руку док не избледе сва слова у њему. Сјајно написан трилер смештен у године владавине Милана Обреновића. Невероватно реално дочарано време са краја деветнаестог века, у кнежевини која је тих година постала краљевина. Фикција аутора толико је стварна да ћете на тренутке имати осећај да се налазите међу јунацима његовог дела. Савршена доза напетости чини овај роман правим узбидљивим трилером. Користећи се истинитим догађајем, када се једна жена дрзнула да пуца на Краља, аутор гради замршен трилер. Покушавајући да расплете клупко политичких али и родбинских интрига које су чини се увек присутне у Србији, аутор показује своје богато знање историских дешавања из периода Обреновића. Искористивши готово заборављени, несрећн случај госпође Марковић, аутор нас одводи у сложену борбу која се тих година водила око престола Србије, у игру у којој су били уплетени Обреновићи без правог, адекватног наследника, њихови рођаци утицајни Аустро-Угарски грофови Бајићи, водеће личности тадашње Србије, опозиционари, песници, официри, сви међусобно повезани замршеним везама, које се на почетку романа не могу ни наслутити.

Аутор се користи добро познатим историским личностима, које смешта у своју причу. Ту су Нушић, Атанасије Јовановић, гроф Бајић, Милутин Гарашанин, као и несрећне Илка Марковић и Лена Книћанин. Поред њих аутор у роман убацује измишљене ликове, који су филмски стварни, првенствено начелник београдске полиције Чогурић, сјајно изграђених карактерних особина, сурова али ипак на својствен начин драга личност.

Аутор у духу најбољих трилера открива сурове игре политичара, претедената на престо, малих али покварено амбициозних људи, због чијих сплетки страдају недужни.

Због изузетно убедљивог приказа времена у ком се радња одвија, и због узбудљиве напетости овог одличног историског трилера са настрпљењем чекам наредни роман истог аутора.

ВЛАД последња исповест

(Vlad the last confession)

К.К. ХАМФРИЗ (C. C. Humphreys)

Влад послења исповест, је роман о влашком кнезу, Владу Цепешу Дракули. Роман је исписан кроз исповес тројице његових најближих, ако не и јединих пријатеља. Жене његовог живота, Илоне, његовог пријатеља Јона који је са њим провео читав живот, и његовог свештеника коме се Влад исповедао. Аутор покушава да оправда сурове поступке влашког кнеза, описује немирно време у ком је Влад живео. Описује издаје које су на сваком кораку окруживале Влада, од великих државних издаја савезника, када су остављали саму Влашку у ратним походима, до оних малих издаја које човека много више погађају, издаја брата, пријатеља, жене коју воли. Аутор окткрива и описује сурове Дракулине поступке, по којима је постао чувен.

Добри описи догађаја, и радња која држи пажњу на највишем нивоу, као и одличан увод у саму причу, разлог су за читање овог романа. Али овај роман се ни једног тренутка не може назвати историским, већ романом историске фикције. А разлог за то је обиље стереотипа које аутор убацује у роман, који немају никаквих историских покрића. Аутор користи стереотипе о неслози савремених балканиских народа, које преноси у време Владовог живота, користећи савремене називе држава за припаднике народа (повероваћемо да је случајно), чини грубу грешку на рачун историје. Такође аутор користи обиље стереотипа везаних за живот тадашњих турака, давајући им особине које немају реалне основе.

Једини начин да разумем, али никако и да оправдам овакве грубе грешке аутора, јесу једноставна жеља за што већом зарадом, и пука готово безобразна комерцијализација романа, ради што боље продаје. Рекламе да се ради о историском роману, иако роман обилије стеротипима и повероваћу не намерним али веома грубим историским грешкама. Грешкама које су лако прихватљиве сваком неупућеном читаоцу, али које вређају сваког познаваоца, не толико Владовог живота, колико историских односа на простору Балкана.