ПРОЛАЗ
Биљана Малешевић
Необична књи
га домаће фантастике. Оно што највише привлачи је амбијент у који је смештеа радња романа. Студентски кампус у Новом Саду, и студентски животи толико блиско престављани. Овде ће се пронаћи свако ко је бар једном крочио кроз ходнике на ПМФ, пио кафу на Машицу, застао на кругу да погледа књиге, стрипове и плоче, шетао кејом уз Дунав, осетио кошаву у својој највећој снази… Један близак и свакодневни студентски живот укомбинован је са фантастичном причом о сабласним бићима која покушавају да се прелију у наш свет. Неколицина различитих младих људи има способност да виде, контактирају бића која навиру из неког другог света. Та бизарна бића њих су одабрали за своје науме, због тога ће они бити упућени једни на друге. Паралелно са фантастичном причом развија се и социјална прича њихових односа, са помало бајковитом завршницом.
Свако ко воли фантастику, а студирао је у Новом Саду лако ће се пронаћи у овом роману.
ТЕРОР
(The Terror)
ДЕН СИМОНС (Dan Simmons)
Више него одлична прича мајст
ора нарације Дена Симонса. Хорор роман смештен у клустрофочично беспуће ледене пустиње севера. Роман говори о посади бродова Терор и Ереб који су безуспешно покушали да пронађу северозападни пролаз из Атланског у Тихи океан. Никада нису успели да се врате са свог пута. Терор је име брода, али терор је и оно што посада преживљава током својих последњих дана живота. Терор су сами људи. Неприродно биће које се појављује око брода, убија чланове посаде, пробија брод, а оно је можда само плод колективног лудила посадe. Писац попут скакача на шахвској табли прескаче временске периоде, често нас враћа у прошлост, али никада не губи сјану нит приче коју својом одличном наративном техником тка до самог краја. Он причу посматра из очију неколико својих ликова, који су неки симпатичнији, а неки не, сви обични људи, пуни својих мана, страхова, страсти, лудила.
Оно што ће лење читаоце отерати од ове књиге је њена обимност, али када се једном зађе у страховити свет ледене пустиње Дена Симонса, као по најравнијем леду лако и брзо ће се преклизати до самог краја књиге. Остаће жал за снегом…
КАСАНДРИН ПУТ или пустоловине са макаронама (Путь Кассандры, или Приключения с макаронами)
Јулија Николајевна Вазнесенска (Вознесенская, Юлия Николаевна)
Ка
сандра млада девојка, само једна од безброј идентичних профила који постоје у јединственом глобалном селу, необична једино по томе што има баку, која има ту срећу да није део свеопште светске заједнице. Ово је научно фантастична прича, исписана из угла православља. Оваква синтеза на први поглед звучи немогуће, ипак писац нас успешно води кроз авантуру са макаронама, и упозарава на блиску будућност или је то можда већ и садашњост… То је свет у ком је виртуално окужење реалност, а стварност константно испирање мозга појединца од стране владајућих структура које су временом стекле особине божанског, док је свако испољавање религије али и људских осећања, па чак и телесног контакта забрањено. Касандрина ће успети да се пробуди из виртуелног света отуђености, и да захваљујући својој баки пронађе у себи сопствену људскост. У необичној и често детињастој авантури по апокалиптичној Европи, она ће превозећи макароне спознати топлину православља, љубави између људи, заљубити се, постаће поново здраво и лепо људско биће, за разлику од својих безличних нестварних пријатеља из света за који је до тада сматрала Реалност.
Препоручујем је као оригиналну, и поучну књигу, на моменте највну и детињасту, а на моменте веома озбиљну, и чак засташујућу ако се пресказања из ње остваре. Или су већ почела да се остварују…
Добила је чудан позив… Док је отишла да испуши цигару за време паузе на предавању, неко јој је оставио у свесци, позивницу са адресом за вечерашњу поклон забаву, уз напомену да обуче црну хаљину… Док је читала позивницу сетила се да је прошлог викенда купила нову дугачку уску црну хаљину, која се уз њу припијала као њена кожа, откривајући сваку облину њеног тела… За ту хаљину знала је само њена сестра… Помислила је да се ради о обичној случајности, а затим је погледала по остатку амфитеатра и схватила да је само она добила позивницу… Још једном је погледала по амфитеатру, и тек тада спазила да је са другог краја посматра један момак којег први пут види на предавањима… Сигурна је да га никад раније није видела… Када је погледала ка њему, он јој је климнуо главом… Запамтила би га, ленонке са фото-греј стаклом и изношена кожна јакна сигурно би јој упале у очи да га је и једном раније спазила на предавањима…. Из мисли ју је прекинуо улазак професорке, и наставак занимљиве лекције прекинуте паузом…
Њену концентрисаност, и хватање бележака, п (more…)
Oni ustaju…
Zar opet …