Виолина са дна Неретве
.
Негде на дну,
дну Неретве,
лежи једна виолина
притиснута међ каменом.
.
Мога претка виолина,
беше дива!
Виртуозна!
Али неста
једне зиме.
.
Са њом неста
име наше,
загуби се
испод леда.
.
Крв потече
место воде.
.
Гудало се преломило
и до мора допловило
са таласом друговало
тужну причу казивало:
.
О младићу једном лепом
што је свирати само хтео.
Ал душман му живот узе.
.
Крв потече
место нота.
.
Горан Ћурчић
УСНУЛИ ГРОБОВИ
.
.
Кад одемо сви
и ветар завлада
земљом пустом…
.
Кад се последња
свећа угаси
и светлост нестане
са наших огњишта…
.
Кад студен завлада домом
и снегови прекрију
кораке давне…
.
Када сви одемо
ко ће цвеће
на уснуле гробове предака
спустити?
СЕНКЕ ГРАДА
.
.
Крв испљунута
и просута.
Дроб расута
по плочницима.
.
Крвави блудни плочници
одјекују кутовима
самртног града.
.
Врисак понеки
украшен месечином,
доказ живота
ил
траг смрти.
.
Последње капи наде
украшће хијене,
те
сенке града
негдашњих људи.
БОСЕ ПАПУЧЕ
.
.
Папуче су моје босе
изношене, потрошене
од погледа сакривене.
.
Старе тврде
неудобне,
назебле
и прехлађене.
.
Пуне наде
чудних хтења.
.
Још умеју
и још могу
кораке да носе лако.
.
Крај столице
крај камина
корачају по сновима.
Крчмарице
.
.
Служиш ли још
оно вино
што обара с’ ногу
и враћа у живот?
.
Служиш ли још
oне погледе
што крепе,
буде наде и немире?
.
Служиш ли још
оне осмехе
што греју душе
уморних луталица?
.
Љубиш ли још
оним уснама,
мекшим од облака,
у пијаним ноћима
крај уснулог шанка?
Последњи царевић
Царевићу, млади птићу
царовати никад нећеш.
Ал ни судбу своју клету
дочекати стић не можеш.
.
Док самртно зрно црно
к’ грудма твоим хита.
.
Док душманин са обарачем
у невино дете пуца.
.
Док јецају миле сеје
три сестрице књегињице.
.
У самртном часу твоме
то срдашце биће веће,
од све мржње овог света
од сатане, зла прокелта.
.
Са осмехом ћеш
оца грлити.
Са анђелима у висине
међу сјајне херувиме
вазнеђе се душа твоја
мали птићу
пресветли наш царевићу.
ВИНСКИ ЗДЕНАЦ
. 
У неко доба,
нареди цар
велики силни господар:
да вино потече
низ брда призренских.
.
Са брда и брегова,
мирисних винограда
потече вино
до двора његова.
.
Румене даме,
војводе, кнезови,
славни витези
и страни ћесари,
кушаше вина
из зденца рујнога,
у врту
цара Силнога!
.
Опијаше се госпе и трговци.
Крепише ратници.
Хранише убоги просјаци.
Славише цара
Силнога српског господара.
.
Уз вина рујна
играше коло
У Призрену
над зденцем винским
у царском двору.
Песма објављена у збирци: ”Кад регент у вину пева“
Пијане усне
У једном погледу
у кафанској ноћи
засјала је искра
русног вина.
.
Уз музику виолина
и зној пијанаца,
осетио сам дах
твог кармина.
.
У глуво доба ноћи,
негде у мраку
дворишта крчме,
те твоје усне
модре од вина
биле су љубљене
лажна једина.
.
Пијане усне,
а млада тела.
Додири меки,
а страсти пусте…
.
Мамурна зора
и бол у телу
однеће успомену
на ноћну драгану.
.
.
*песма објављена заједно са песмом БЕРМЕТ у зборнику ТРИЈУНФ ПЕСМЕ И ВИНА
Бермет
Од тада више
не пијем бермет.
Превише слатко,
превише страсно.
.
Ако се не пази
са ким се пије
удара јако,
у груди лево.
.
.
*Песма објављена у зборнику ТРИЈУНФ ПЕСМЕ И ВИНА
Где сам?
.
Вечерас нисам тамо,
мада ме неко можда и нађе.
Тад нек ми јави,
да не лутам.
Ако ме види,
ту где ме нема.