Још једна дворска прослава. Будућу царицу су ове честе очеве просла почињале да нервирају. Схватала је веома добро зашто отац сваког другог месеца организује велике пријеме, балове. Знала је да је разлог она. Отац је прижељкивао да се она уда. Осећала је силину терета будуће царице, и веома је добро схватала да династија не сме остати без наследника, а то сазнање јој је представљало највећи проблем. Знала је да отац жели да се повуче и да препусти царство њој. Она је већ две године на челу обавештајних службе, увелико учествује са оцем у одлучивању на готово сва питања везана за царство. Члан је дворског и царског савета, припадник северног адмиралитета и члан војног савета. Сви знају да ће на државничким пословима без проблема дословно заменити свог оца, али постојала је још једна обавеза за коју још није спремна. Још увек не жели да има породицу. Завршила је најбоље безбедносно-војне школе у царству, посветила се својој титули, свом наслеђу, као ни један њен предак раније, али је занемарила свој приватни живот. Понекад, у самоћи њених одаја, спопадну је мисли о томе како никада није имала младост. А цар је желео да се она уда што пре, и зато је организовао честе беспотребне прјеме, дворске балове, и свечаности, попут ово вечерашње.
Да би контрирала оцу намерно је вечерас обукла генераслу униформу северног адмиралитета, а на епулетама ставила ознаке комаданта обавештајних служби, око врата је носила знаке царске куће, а на грудима је закачила сва одликовања и знамења која је добила за ових неколико година активне службе и обуке. За појасом је носила витку официрску сабљу. На први поглед човек би помислио да пред собом имам ратног веретана, а не младу цареву кћи. Ипак ни сва та строга униформа, и одличја нису могла да сакрију њену заносну фигуру, и избришу њене савршене облине.
Уместо минђуша на ушима је имала комуникаторе, што је у оваквим приликама додатно нервирало њеног оца, који је уместо царске одоре, униформе и знамења, за вечерас обукао обично одело. Иако је изгледала привлачно, деловала је строго и вероватно јој зато ниједан младић није прилазио, барем не онако како је то њен отац прижељкивао.
Цело вече је провела у друштву пуковника Михаила, старог официра са станице у безбедносном појасу на Јупитеровој орбити. Михаило ју је засмејаво причама како се он некада удварао њеној мајци и увек испадао смешан јер је она лудо волела другог, који је нећете веровати био цар лично. А њега Михаила никада озбиљно није схватала. Након пријатног времена проведеног у друштвумладе цареве кћи, Михаило се извинуо и рекао да мора да журу, јер он за неколико сати узлеће и враћа се на своју станицу. Так тада је престолонаследница схватила, да је нико није обавестио да је Михаило уопште пристигао са станице на земљу. Преко комуникатора позвала је свој обавештајни центар, али они су јој рекли да пуковник Михаило није у скорије време напуштао станицу, а да има већ неколико месеци како није долазио на земљу.
У чуду је наставила да се креће кроз дворску салу препуну гостију, тражећи оца. Коначно спазила је оца како се поздравља са неком приликом њој леђима окренутој у пуковничкој униформи екваторијалног адмиралитета. Док је пришла оцу прилика је нестала. Када ју је отац угледао знала је шта ће је прво питати, наводно кроз шалу, али добро је знала да он и то озбиљно мисли.
– Па јеси ли ми нашла зета вечерас ?
– Ако баш оћеш да знаш вече сам провела у друштву пуковника Михаила, опет је причао старе приче. Чуди ме како служба не зна да је дошао на земљу, уопште ме нису информисали. Сутра ће неко на рапорт… Михаило жури да се врати на станицу, а централа не зна ни да је ту.
– Чекај, кажеш цело вече је провео са тобом ?
– Да. Зашто? Да не мислиш ваљда да ћу ти њега довести за зета ? Срећа па је човек већ отишао…
– Немогуће !!!
– Шта је немогуће ?
– Па немогуће је да си са њим причала цело вече…
– Зашто, не разумем ?
– Па зато што је пуковник Михаило до пре пет минута барем сат времена провео самном…
Отац и ћерка су се у чуду погледали…