Posts Tagged ‘Goran Curcic’

-Како сте спавали? Била је олујна ноћас…

-Добро, хвала, нисам осетио.

-Чудно, заиста као да сте рођени на таласима, не смета вам љуљање брода, а ноћашња олуја пробудила би и најискусније морнаре… Сигурно сте дуго били на води…

-Још увек не знате ко сам? (more…)

Добила је чудан позив… Док је отишла да испуши цигару за време паузе на предавању, неко јој је оставио у свесци, позивницу са адресом за вечерашњу поклон забаву, уз напомену да обуче црну хаљину…  Док је читала позивницу сетила се да је прошлог викенда купила нову дугачку уску црну хаљину, која се уз њу припијала као њена кожа, откривајући сваку облину њеног тела… За ту хаљину знала је само њена сестра… Помислила је да се ради о обичној случајности, а затим је погледала по остатку амфитеатра и схватила да је само она добила позивницу… Још једном је погледала по амфитеатру, и тек тада спазила да је са другог краја посматра један момак којег први пут види на предавањима… Сигурна је да га никад раније није видела… Када је погледала ка њему, он јој је климнуо главом… Запамтила би га, ленонке са фото-греј стаклом и изношена кожна јакна сигурно би јој упале у очи да га је и једном раније спазила на предавањима…. Из мисли ју је прекинуо улазак професорке, и наставак занимљиве лекције прекинуте паузом…

Њену концентрисаност, и хватање бележака, п (more…)

Oni ustaju…

Посматрај је…. поново се затворила у свој бетонски ковчег, алуминијума, пластике, и чудних светлосних направа, које немају много смисла… Погледај је…. сама је… решила је да остане у свом ковчегу и да позавршава све нагомилане обавезе… Коначно је сама… Као и увек опет користи ону кутију за прављење звука коју су људи измислили за своје забаве, преношење вести, наметање ставова масама других људи… Људи су смешни, створили смо их да би уживали у сопственој природи, а они беже од ње… И она је човек, заправо женка људског соја… На свим световима нисам видео толико различитих врста, колико различитости има унутар ове људске врсте… Видим да не одвајаш поглед од ње… Лепа је за њену врсту… Али нека те то не завара, та врста има две лепоте, ону коју видиш, и ону коју отркијеш посматрањем….. Да наравно треба ти времена да би спознао ту другу, суштинску лепоту поједниних примерака људске врсте… (more…)

Zar opet …

Повратак у родни крај, после дугог одсуства, враћа успомене на старе дане… Ја сам му се увек враћао где год да сам одлазио… Сви моји преци одувек су овде… воз пролази добро познатом долином, стари гвоздени мост, иза неколико шљивика, и њива стићи ћу на станицу… касно стижем, мораћу кочијом да се упутим до своје куће, а тако сам се надао да ћу стићи за дана и да ћу прошетати преко поља и ливада од станице до мог дома…

Не знам ни сам као је све почело… Моја породица одувек живи овде, иако се неки праве паметни и говоре другачије… Oнa као да је настала са овом земљом…. Већ вековима узгајамо виноград… У породичним записима чувамо стару хартију на којој је мој давни предак добио похвалу за најбоље вино у римском царству… Тада нам је било забрањенo да продајемо вино иком другом сем самом римском двору… Иако је ово најстари сачуван запис о нашој породици, ја знам да ми овде боравимо много, много векова раније но што су Римљани дошли… Почетак нико не зна… (more…)