Srce tajge

Posted: May 10, 2012 in Knjiga iz mog ugla
Tags: , , , , , ,

СРЦЕ ТАЈГЕ

Или Чергињ – кнегиња планина (Сердце Пармы, или Чердынь — княгиня гор)

АЛЕКСЕЈ ИВАНОВ (Иванов, Алексей Викторович)

Аутор нас враћа у давну 6963. годину од настанка света, односно 1455. годину по новом рачунању времена. Одводи нас у огромно пространство руске тајге, на падинама Урала. Говори о времену настајања једне од најмоћних империја, па и данас најпространије замље на планети. Говори о сукобу богова, магије, религија, сукобу људи, похлепи. Говори о земљи натопљеној крвљу свог народа.

О сукобу старе мистичне мрачне религије предагака, и у нове религије православног Господа. О њиховом сукобу, али и о прожимању, и тежњи да се оне измире. Аутор описује љубав, издају, битке, магију. Он спаја стварну историју и мит, стварајући дело на граници фантастике и историског романа, прожету пријатним напетим осећајем хорора.

Пре пар година на факултету сам имао прилику да слушам предавање о физичким карактеристикама Русије. Том приликом професор је споменуо да не постоји страшније место на планети од четинарских шума севера. Да нема ничег страшнијег но изгубити се у хладним магловитим тајгама. Говорио је од стотинама, ловаца, шумара, дрвосеча, који су зашли у тајгу и ту им се губи сваки траг. Овај роман сместен је баш ту, у мрачну шуму севера Русије, а писац је на папир савршено пренео хладноћу и страх који влада тајгом.

Вреди се сконцентрисати и прочитати ово дело пуно карактеристичних ликова,  јер можда у сваком од нас живи део те мрачне хладне шуме, у којој се сукобљава и сједињује оно мистично и оно реално.

НОЋ У САМОТНОМ ОКТОБРУ

(A night in the lonesome october)

Роџер Зелазни (Roger Zelazny)

Октобар има тридесет и један дан, баш толико глава има и ова необична прича. Кроз месец дана колико траје радња романа, упознаћемо се на неколико не свакидашњих ликова, за које смо више или мање чули у неким другим делима, где су они самостало главне личности. Аутор користећи своју фантастичну имагинацију смешта на једном истом простору Дракулу, Џека Трбосека, Шарлоха Хомса и бројне друге значаје личности из света фантастике. Сви се они скупљају баш ту како би последе ноћи октобра одиграли за њих веома значајну игру. Они су подењени у тимове, али нико не зна ко је са ким у екипи, нико не зна ко је отварач, а ко затварач. Нико поуздано не зна и тачно место где игра треба да се одржи, нито ко је све стварни учесник игре. Додатна необичност ове приче је што је она испричана из угла љубимаца играча, из угла малих помагача, домаћих животиња: пса, мачке, змије, сове… И баш су они, ти необични љубимци – помагачи, задужени да открију и реше све непознатости за рачун својих господара.

Зелазни још једном показује своју изваредну машту, и одводи нас у причу која је на моменте комична, готово детињаста, а на моменте напета и помало застрашујућа, уз неизвесан и несвакидашњи завршетак…

ТАЈАНСТВЕНИ ВИТЕЗ

Жељко Фајфрић

Писац нас враћа у средњовековну Србију, у доба распадања Српског Царства. Непосредно уочи маричке битке један витез трага по српским дворовима за својим пореклим. Он обилази виђеније великаше тога времена, покушавајући да сазна ко му је отац. Узпут нам писац поред описа градова, двораца и изгледа средовековне Србије, преноси и све односе, сукобе, свађе, борбе за власт  међу тадашљим српским великашима. Тајанствени витез нас упознаје са царицом Јеленом, Мрњанчевићима, Алтомановићима, Краљевићем Марком, Царом Ушем, и другим племенитим господарима тога времена.

Обај роман исторуске фикције има и дозу фантастике јер вукови прате витеза и помажу му кроз цео роман. Историски јер је смештен међу стварне историске личности и догађаје, а фикција јер му је сама радња измишљена, добра је литература  за упознавање са нашим средњовековним дворовима у доба сламања српског царста.

Уз све похвале као једног од редких, ако не и јединог романа који на овај начин представља наш средњи век, наше дворове и господаре, чиме је роман свакако изузетан, оно што му се може замерити је лако предвиђање краја, односно лако предпостављање, откривање тајне порекла тајанственог витеза.  

Prolaz

Posted: May 7, 2012 in Price - Stories
Tags: , ,

Покушавам, рећи ћу вам то. Почињем. Пишем.

Још увек не знам о чему.

У нека доба давна, у нека доба пре времена. У заборављеном простору који никада није постојао. Који смо сви заборавили. А тако смо веровали да њега нема. Сада знамо да је он ту. Сада знамо да нам је то време ближе но икада. Осећамо да оно долази. Read the rest of this entry »

-Како сте спавали? Била је олујна ноћас…

-Добро, хвала, нисам осетио.

-Чудно, заиста као да сте рођени на таласима, не смета вам љуљање брода, а ноћашња олуја пробудила би и најискусније морнаре… Сигурно сте дуго били на води…

-Још увек не знате ко сам? Read the rest of this entry »

ПРОЛАЗ

Биљана Малешевић

Необична књига домаће фантастике. Оно што највише привлачи је амбијент у који је смештеа радња романа. Студентски кампус у Новом Саду, и студентски животи толико блиско престављани. Овде ће се пронаћи свако ко је бар једном крочио кроз ходнике на ПМФ, пио кафу на Машицу, застао на кругу да погледа књиге, стрипове и плоче, шетао кејом уз Дунав, осетио кошаву у својој највећој снази… Један близак и свакодневни студентски живот укомбинован је са фантастичном причом о сабласним бићима која покушавају да се прелију у наш свет. Неколицина различитих младих људи има способност да виде, контактирају бића која навиру из неког другог света. Та бизарна бића њих су одабрали за своје науме, због тога ће они бити упућени једни на друге. Паралелно са фантастичном причом развија се и социјална прича њихових односа, са помало бајковитом завршницом.

Свако ко воли фантастику, а студирао је у Новом Саду лако ће се пронаћи у овом роману.

ТЕРОР

(The Terror)

ДЕН СИМОНС (Dan Simmons)

Више него одлична прича мајстора нарације Дена Симонса. Хорор роман смештен у клустрофочично беспуће ледене пустиње севера. Роман говори о посади бродова Терор и Ереб који су безуспешно покушали да пронађу северозападни пролаз из Атланског у Тихи океан. Никада нису успели да се врате са свог пута. Терор је име брода, али терор је и оно што посада преживљава током својих последњих дана живота. Терор су сами људи. Неприродно биће које се појављује око брода, убија чланове посаде, пробија брод, а оно је можда само плод колективног лудила посадe. Писац попут скакача на шахвској табли прескаче временске периоде, често нас враћа у прошлост, али никада не губи сјану нит приче коју својом одличном наративном техником тка до самог краја. Он причу посматра из очију неколико својих ликова, који су неки симпатичнији, а неки не, сви обични људи, пуни својих мана, страхова, страсти, лудила.

Оно што ће лење читаоце отерати од ове књиге је њена обимност, али када се једном зађе у страховити свет ледене пустиње Дена Симонса, као по најравнијем леду лако и брзо ће се преклизати до самог краја књиге. Остаће жал за снегом…

КАСАНДРИН ПУТ или пустоловине са макаронама (Путь Кассандры, или Приключения с макаронами)

Јулија Николајевна Вазнесенска (Вознесенская, Юлия Николаевна)

Касандра млада девојка, само једна од безброј идентичних профила који постоје у јединственом глобалном селу, необична једино по томе што има баку, која има ту срећу да није део свеопште светске заједнице. Ово је научно фантастична прича, исписана из угла православља. Оваква синтеза на први поглед звучи немогуће, ипак писац нас успешно води кроз авантуру са макаронама, и упозарава на блиску будућност или је то можда већ и садашњост…  То је свет у ком је виртуално окужење реалност, а стварност константно испирање мозга појединца од стране владајућих структура које су временом стекле особине божанског, док је свако испољавање религије али и људских осећања, па чак и телесног контакта забрањено. Касандрина ће успети да се пробуди из виртуелног света отуђености, и да захваљујући својој баки пронађе у себи сопствену људскост. У необичној и често детињастој авантури по апокалиптичној Европи, она ће превозећи макароне спознати топлину православља, љубави између људи, заљубити се, постаће поново здраво и лепо људско биће, за разлику од својих безличних нестварних пријатеља из света за који је до тада сматрала Реалност.

Препоручујем је као оригиналну, и поучну књигу, на моменте највну и детињасту, а на моменте веома озбиљну, и чак засташујућу ако се пресказања из ње остваре. Или су већ почела да се остварују…

Добила је чудан позив… Док је отишла да испуши цигару за време паузе на предавању, неко јој је оставио у свесци, позивницу са адресом за вечерашњу поклон забаву, уз напомену да обуче црну хаљину…  Док је читала позивницу сетила се да је прошлог викенда купила нову дугачку уску црну хаљину, која се уз њу припијала као њена кожа, откривајући сваку облину њеног тела… За ту хаљину знала је само њена сестра… Помислила је да се ради о обичној случајности, а затим је погледала по остатку амфитеатра и схватила да је само она добила позивницу… Још једном је погледала по амфитеатру, и тек тада спазила да је са другог краја посматра један момак којег први пут види на предавањима… Сигурна је да га никад раније није видела… Када је погледала ка њему, он јој је климнуо главом… Запамтила би га, ленонке са фото-греј стаклом и изношена кожна јакна сигурно би јој упале у очи да га је и једном раније спазила на предавањима…. Из мисли ју је прекинуо улазак професорке, и наставак занимљиве лекције прекинуте паузом…

Њену концентрисаност, и хватање бележака, п Read the rest of this entry »

Oni ustaju…